Najkvalitetniji online shop za vina

Iz rubrike: Da li ste znali?

Zanimljivosti o vinu

alt
  • Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa.
    Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.
  • Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600.
  • U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne sme progutati.
  • Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulje i njima su zatvarali boce.
  • Mehurići u šampanjcu su, kod prvih proizvođača, smatrani za veoma nepoželjan defekt koji treba izbegavati.
  • Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast (koja označava i prepečeni hleb). Poreklo ovakve zdravice je iz drevnog Rima, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino.
  • Na krajevima vinograda se (ponegde još i danas) sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.
  • Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete.
  • Jedan od sakupljača vina je za šestocifrenu dolarsku sumu kupio na aukciji vino koje je pripadalo Tomasu Džefersonu. Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji. Toplota sijalica je rasušila čep, i sakupljač je tako dobio do sada najskuplju bocu vinskog sirćeta…
  • Hiljade vrsta grožđa širom sveta, koje sve spadaju u rod Vitis, imaju zajedničkog pretka u muskadinima (Muscadinia), još iz vremena kad su se kontinentalne mase spajale u superkontinent (tzv. Pangea). Razlog zašto su muskadini poseban rod leži u činjenici da imaju dva hromozoma manje nego svi iz roda Vitis. Tokom 1950-ih su u Indiji pronađeni muskadini koji rastu kao divlja vrsta.
  • Frazu „in vino veritas“ (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, koji je poginuo prilikom erupcije Vezuva koja je uništila Pompeju i Herkulanum.
  • Sorte pinot blanc (bianco), pinot (grigio) i pinot meunier su genetičke mutacije sorte pinot noir.
  • Penušava vina slabijeg kvaliteta se proizvode po tzv. Charmot metodi, industrijskom procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova. Najkvalitetnija penušava vina su rezultat intenzivnog rada po tradicionalnoj metodi, gde se CO2 javlja kao prirodni produkt fermentacije.
  • Kaluđer Dom Perignon nije „izumitelj“ šampanjca, niti je ikada rekao „ja pijem zvezde“. Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit je bio samo marketinška prevara.
  • Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti (generalno utiču na ljude sa specifičnim alegrijama), histamini, taurin amino kiseline, tanini, i sam etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastovih buradi u kojima vina odležavaju. Tamnija pića, kao burbon, koja imaju reputaciju izazivača ozbiljnih mamurluka, takođe stare u hrastovim sudovima, jedinom mestu gde destilovana tečnost stvarno može da „pokupi“ sastojke koji pogoršavaju mamurluk. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači (što je neobično u poređenju sa crvenim vinima) je chardonnay – belo vino za koje je najverovatnije da je odležalo u hrastovini.

Menadzer prodaje

Najnovije vesti