Iz rubrike: Da li ste znali?
Zanimljivosti o vinu
- Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa.
Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija. - Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600.
- U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne sme progutati.
- Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulje i njima su zatvarali boce.
- Mehurići u šampanjcu su, kod prvih proizvođača, smatrani za veoma nepoželjan defekt koji treba izbegavati.
- Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast (koja označava i prepečeni hleb). Poreklo ovakve zdravice je iz drevnog Rima, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino.
- Na krajevima vinograda se (ponegde još i danas) sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.
- Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete.
- Jedan od sakupljača vina je za šestocifrenu dolarsku sumu kupio na aukciji vino koje je pripadalo Tomasu Džefersonu. Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji. Toplota sijalica je rasušila čep, i sakupljač je tako dobio do sada najskuplju bocu vinskog sirćeta…
- Hiljade vrsta grožđa širom sveta, koje sve spadaju u rod Vitis, imaju zajedničkog pretka u muskadinima (Muscadinia), još iz vremena kad su se kontinentalne mase spajale u superkontinent (tzv. Pangea). Razlog zašto su muskadini poseban rod leži u činjenici da imaju dva hromozoma manje nego svi iz roda Vitis. Tokom 1950-ih su u Indiji pronađeni muskadini koji rastu kao divlja vrsta.
- Frazu „in vino veritas“ (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, koji je poginuo prilikom erupcije Vezuva koja je uništila Pompeju i Herkulanum.
- Sorte pinot blanc (bianco), pinot (grigio) i pinot meunier su genetičke mutacije sorte pinot noir.
- Penušava vina slabijeg kvaliteta se proizvode po tzv. Charmot metodi, industrijskom procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova. Najkvalitetnija penušava vina su rezultat intenzivnog rada po tradicionalnoj metodi, gde se CO2 javlja kao prirodni produkt fermentacije.
- Kaluđer Dom Perignon nije „izumitelj“ šampanjca, niti je ikada rekao „ja pijem zvezde“. Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit je bio samo marketinška prevara.
- Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti (generalno utiču na ljude sa specifičnim alegrijama), histamini, taurin amino kiseline, tanini, i sam etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastovih buradi u kojima vina odležavaju. Tamnija pića, kao burbon, koja imaju reputaciju izazivača ozbiljnih mamurluka, takođe stare u hrastovim sudovima, jedinom mestu gde destilovana tečnost stvarno može da „pokupi“ sastojke koji pogoršavaju mamurluk. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači (što je neobično u poređenju sa crvenim vinima) je chardonnay – belo vino za koje je najverovatnije da je odležalo u hrastovini.
Menadžer prodaje
Giro di Vino
Giro d’Italia je počeo — pozivano vas da sa nama vozite trku Giro di Vino. Bez uspona i napora, ali uz puno uživanja za vaša čula. Tokom trajanja trke, prođite kroz Italiju uz devet pažljivo odabranih vina. Hoćete li proći sve etape ili stati na omiljenoj — zavisi od vas.
Zašto (sa nestrpljenjem) čekamo proleće?
Svako proleće u vinskom svetu dolazi sa posebnim uzbuđenjem. To je trenutak kada vinari iz podruma konačno puštaju svoja nova sveža bela vina iz prethodne berbe. Grožđe ubrano u jesen prošlo je fermentaciju i nekoliko meseci odležavanja u tankovima. Tokom zime vina su najčešće pretočena u boce, gde su imala kratko vreme da se smire i stabilizuju. Sada su spremna.
Winemaker’s #4: izgradi svoj ukus za vino
Jedan od najzanimljivijih vinskih formata u gradu nastavlja da okuplja sve veću zajednicu ljubitelja vina — četvrto izdanje Winemaker’s Table održaće se 2. aprila u 19h u Diskont Social klubu (Dobračina 59b).
Ranija berba ove godine
Ove godine berba je poranila mesec dana
Despotikin Nemir među 50 velikih rozea širom sveta
Vino je ocenjeno sa 92 poena na nadmetanju 50 Great Rosé Wines of the World