Istorija: Šta je sve bilo u podrumu kneza Miloša
Krajem 17. veka, poznati otomanski putopisac Evlija Čelebija je, pišući o tadašnjem Beogradu, između ostalog zapisao i sledeće: “Vinograda gradskih ima veoma mnogo. Vinogradi počinju od južnih višnjičkih česama, tekijskih vinograda i Abazahovog letnjikovca, a prostiru se do Avalskog potoka...”
Da je vinograda i tokom 19. veka bilo svuda po Beogradu i okolo njega svedoči i jedan popis pokućstva na dvoru kneza Miloša, “Jego Knjaževskog sijateljstva”, koji je izvršen 1829. godine. U njemu je i detaljan popis podruma, a iz njega se vidi da je vinograda bilo i na Vračaru i u Ritopeku.
Verovatno su ta vina bila i vrlo dobra, jer teško da se na kneževom dvoru pilo bilo šta. A u popisu se inače navodi:
“U podrumu ima vina različita u 38 bureta i to: vračarsko crno i belo vino, smederevsko belo vino, zemunsko belo vino, ritopečko crno vino, belo vino iz Poreča, belo vino iz Nemačke (20 akova) i 2 akova bermeta; svega oko 307 akova vina…”.
S obzirom na to da je akov iznosio oko 50 litara jasno je da je knez Miloš imao vrlo bogat vinski podrum – sa više od 15.000 litara vina.
O podrumu Miloševom je očigledno brinuo pravi podrumar, i to vrlo pedantan, jer je popisao sve do poslednje sitnice, uključujući i dodatnu “opremu”:
“U podrumu ima 4 čaše duple vinske, 54 čaše vinske ordiner, 2 holbe* duple, 55 holbi od oke*, okanica teneća*, 2 natege teneće i 1 drvena kofa od tenećke za led”.
… baš sve onako kako knjaževskom podrumu i dolikuje.
*Holba je stara mera za tečnost, a ovde se najverovatnije odnosi na staklene posude-bokale, zapremine oko 0,8 litara; jedan akov (od oko 50 litara) je sadržavao 64 holbe; oka je mera za težinu koja je varirala od 1,3-1,5 kg; „teneća“ znači metalna
Izvor: putvina.rs
Menadzer prodaje
Pet vinskih trendova za 2024!
Vinski svet ubrzano se adaptira na klimatske promene, usvaja nove tehnologije
Pet vinskih trendova za 2024!
Vinski svet ubrzano se adaptira na klimatske promene, usvaja nove tehnologije