Inače, proces proizvodnje ovakvih vina veoma je star, još od antičkog doba, ali je ponovni uzlet dobio tokom poslednjih 20 godina. Mnogi savremeni proizvođači narandžastih vina izučavaju metode stare i do 5.000 godina, koje su se najautentičnije očuvale u oblasti Kavkaza, današnje Gruzije i Jermenije, gde su vina fermentirala u velikim ukopanim amforama, bila zatvarana kamenom i zatim zalivena pčelinjim voskom.
Dobijena od belih sorti na način kako se proizvode neka crvena vina, produženom maceracijom bobice, ponekad i peteljke, oranž vina nalaze se u kontaktu sa pokožicom od nekoliko sati do nekoliko dana, pa i meseci, u zavisnosti od vizije proizvođača i brojnih drugih faktora. Ovakva tehnika promoviše ekstrakciju tanina, ukusa i boje, a rezultati mogu biti dramatični – punije telo vina, izraženija tekstura i struktura, kao i osnaženi ukus, arome i boja.
Sve u svemu, oranž vina imaju ukus drugačiji od onog na koji smo navikli. Najčešće se opisuje kao robustan, grub, jak, s mednim aromama tropskog voća, lešnika, brazilskog oraha, pomalo nagnječene jabuke, osušene narandžine kore, lanenog ulja, smreke, čak kiselog testa ili sveže lakiranog drveta... Na nepcu je vino velikog tela, suvo, može da poseduje tanine poput crvenih vina s blagom gorčinom koja podseća na voćno pivo. Sve skupa, senzacije su toliko intenzivne da će vas oranž sigurno iznenaditi pri prvom susretu. A posle, kako vam se svidi...
Ima veoma ozbiljnih poznavalaca vina, pa i vinara koji su reputaciju stekli na uobičajenim reduktivnim vinima, a koji tvrde da sada piju isključivo oranž vina, koja, uzgred budi rečeno, imaju i izraženije zdravstvene benifete.
Izvor: Vino.rs